Zgrabila sam ga za ramena i uživala u otkrivanju njegovih snažnih mišića koje sam osećala pod prstima. Ohrabrila sam se i zavukla ruku između naših tela, vrhovima prstiju prelazeći preko njegovog stomaka.
"Tako si slatka, Ema."
Rekao je dok je prstima otkrivao vlažnu toplotu među mojim butinama, a ja sam mu odgovorila strašnim uzdasima.
"Sada?"
Upitao me je dok mi je grickao usne.
"Sada?"
Potvrdno sam klimnula glavom.
Pošto je trenutak bola prošao, prepustila sam se uzbuđenju novog iskustva. Isključila sam svaku svesnu misao, sve što bi moglo da ublaži vatrena osećanja koja su me preplavila. Više mi nije bilo važno ni kako se zove, ni kakav je idiot zapravo, niti što pripadamo različitim svetovima. Samo je činjenica da su nam tela stopljena u jedno imala smisla. Nije to bilo samo fizičko spajanje, već i sjedinjavanje duša. Ohrabrivao me je, hvalio, obožavao, vodio je ljubav sa mnom rečima koliko i telom. Ljubio me je, grickao, milovao, uzdisao je. Bilo je to mnogo više od običnog posedovanja. Na trenutak zastanem, te upitam sebe u kakvom smo odnosu sada. Možda njemu ova noć neće značiti ništa. Šta ako budem sada loše protumačila? Začuje se zvono na vratima, ali to zvono nije ometalo Kristijana u svom poslu. Kristijan mi okrene glavu koja je do sada bila okrenuta prema vratima, te me strastveno poljubi.
"Ko god da je, nećeš otrčati i otvoriti mu."
Zgrabio me je za ruke i podigao ih iznad glave. Kada sam osetila kako prelazi na novu, do tada nepoznatu teritoriju, povikala sam:
"Kristijane!"
"Tako, lepotice, tako. Ema, slatka Ema, predaj se."
KRISTIJAN POV
Budim se ujutru i njeno toplo, usnulo telo mi počiva na grudima. Diše kao da nema nijedne brige na svetu. Lagano spustim ruku na njena gola leđa i blago kružim prstićima po njima. Trgne me Emino mrmljanje, te je pogledam, a ona lagano otvori oči i se ja nasmešim.
"Kako je moguće da si se probudio pre mene?"
"Pretpostavljam da ćeš sada želeti da ovo radiš po ceo dan i celu noć."
"Hm, a šta to?"
Upita, te je veselo šljepnem po nagoj stražnjici. Zakikotala se i oslonila se o laktove prosipajući mi po licu vlažne, glasne poljupce. Golicao sam je po rebrima dok ponovo nije pala na leđa i potom sam je prekrio težinom svoga tela. Pogledao sam je odozgo i tiho se nasmejao pre nego što sam svojim usnama zarobio njene. Uplela je svoje prste oko mog vrata i privukla me bliže sebi. Milovao sam joj vrat i polako prstima prelazio preko ključne kosti. Prekinuo sam vatreni poljubac i zurio u njene grudi dok sam prstima ocrtavao putanju koja ju je dovodila do ludila. Spustio sam ruku niže na njen ravan stomak koji je u tom trenutku glasno zakrčao, a potom sam se nasmejao.
"Gladna?"
Ustao sam sa nje.
"Gladna sam, ali ne želim da jedem."
"Hajde da doručkujemo."
Navukao sam na sebe šorts i kratku sportsku majicu koja mi je prekrivala ramena i grudi.
"Uvrediću se ako sada ne pohvališ moj čuveni sos za špagete."
"Radije bih ostala u krevetu."
"I ja bih, ali od sada, buduća gospođo Milošević, moram da se postaram da te uredno hranim."
Kada mi se kasnije pridružila u kuhinji, okrenuo sam se i pohotno je odmerio od glave do pete. Prišao sam joj, snažno zagrlio i poljubio.
"To sam želeo da uradim i onog prvog dana kada si prvi put kročila u ovu kuću."
"Stvarno? To si želeo? E pa ja sam srećna žena."
EMA POV
Za divno čudo, sve je bilo gotovo u isto vreme i ubrzo smo seli i uživali u doručku. Ne znam da li je obrok bio posebno ukusan ili je to bilo samo zbog moje sreće koja je sve činila savršenim.
"Sviđa ti se?"
"Izvini, u životu nisam ovoliko dobro jela, a i previše sam gladna."
Nasmešio se, te ustao sa stolice, skupljajući svoj tanjir sa stola.
Nakon što sam završila, to sam i ja učinila. Zajedno smo raščišćivali kuhinju, a ja sam ponovo sa divljenjem razmišljala kako je moguće da on može toliko da pojede i održi savršenu liniju bez ijednog grama sala. Zagrlio me je s leđa i poljubio u vrat dok sam prala sudove.
"Znaš li da sam strašno bio ljubomoran dok smo ležali u krevetu?"
"Zašto?"
"Zato što si pre mene spavala sa Stefanom."
"Zašto sada o tome razmišljaš?"
"Dobro, a kako se osećaš?"
Upita, te pre nego sto uspem da mu odgovorim, on mi polako podigne majicu na gore.
"Zašto me sada to pitaš?"
"Zato što mislim da sam te povredio. Nisam bio baš nežan."
"Kristijane."
Izgovorim njegovo ime, te obavijem ruke oko njegovog vrata.
"Moram na posao."
"Moram i ja, ali vidiš da ne mogu."
"Sada sam ja kriva za to?"
"Privlačiš me previše."
Rekao je, te spustio svoje ruke na moju zadnjicu.
"Mislila sam na posao, a ne na ovo."
Pokažem glavom na njegove ruke koje su na mojoj zadnjici.
"Ali sviđa ti se, priznaj."
"Da, sviđa mi se. Mislio si da mi se ne sviđa?"
"Ne, naravno da nisam."
Pronguđao je kroz stisnute zube.
"Ema."
Tiho je uzviknuo, gledajući u moje usne.
"Želim te."
Izgovorio je te dve reči koje učine da se cela naježim. Skočim na njega, te obavijem noge oko njegovog struka. Vrtimo se po kuhinji dok njegove ruke blago pritiskaju moju zadnjicu. Ljubimo se, te me lagano spusti na trpezarijski sto koji baš uopste nije udoban, ali sve ostalo je savršeno. Kontrolisajući svoju snažnu želju, uzeo me je ponovo, krajnje nežno i poveo me ka blaženom ispunjenju.
Sada sam samoj sebi zahvalna što sam dobro postupila kada sam odlučila da odem iz Smedereva. Sve ono što sam mislila da je laž kada sam stigla ovde se pretvorilo u istinu, iako i dalje stojim na istom mestu sa krpom u ruci i bezbroj stvarima za brisanje, ja sam Kristijanova devojka. Iskreno, nisam se borila za njega kao što se Ana bori dugi niz godina. Trebalo mi je tri meseca, možda i nedelju dana da ga zaljubim u mene. Ne smeta mi što je zaljubljena u Kristijana, ali kada bude čula da sam se smuvala sa Kristijanom, čak i spavala, može lagano da me ispiše iz života.
"Koji li je uzrok raskida?"
"Kako bih mogla ja to da znam? Svakako si srećna zbog toga, zar ne?"
Klimnula je glavom, te se celim telom okrenula prema meni i uzela gutljaj kafe.
"Misliš li da zna da sam zaljubljena u njega?"
"Zna."
"Zašto onda ništa ne preduzima?"
"Ana, on nije..."
"On nije zaljubljen u mene. Svejedno ga volim. Gledaću ga izdaleka sa devojkom i bez devojke, sa budućom ženom i detetom, ljubavnicom i gledaću ga i neće mi dosaditi da ga gledam."
"Zar ne preteruješ malo?"
"Ne preterujem!"
Poviknula je, te se u tom trenutku pojavi Kristijan zajedno sa Davidom. David sedne pored Ane, a Kristijan pored Davida. David ima neke dokumente u rukama, a Kristijan ga pomno sluša sve što ima da kaže.
'"Kako vam prolaze sastanci?"
Upita ih gledajući Kristijana, a Kristijan se zbuni, te pogleda u mene i nasmeši mi se.
"Ana, ne mešaj se."
"Samo sam zabrinuta za vas. Čudno, ali naš šef se nakon raskida stvarno udubio u te vaše razgovore i dokumente oko kafića."
"Ana, znam zašto si takva."
"Oh, stvarno? Pa recite mi jer ja ne znam!"
Kaže, te pokupi svoje stvari i izleti iz kafića.
"Pa, golupčići, ostavimo sve dokumente sa strane."
Zbunimo se Kristijan i ja.
"Zajedno ste, zar ne?"
Kristijan nabaci široki osmeh na licu, pa sa ponosom klimne glavom.
"Znate li da će vas Ana ubiti oboje?"
"Da li sam ja kriv što sam se zaljubio u ovu devojku, a ne u Anu?"
"A ti, Ema, imaš li neki izgovor?"
"Recimo da znam da lažem."
"A kada bude videla u novinama?"
"Ako se postaram oko novinara, Ana ništa neće videti ni čuti."
Kristijan stavi svoju ruku preko moje.
"Ako će još neko da nam pomogne u ovom skrivanju, to si ti, druže."
Drugom rukom potapša Davida po ramenu.
"Očekujem to od tebe. Hajde, Ema, smena ti je gotova. Idemo na ručak."
"Ali nisam ni pola smene uradila."
"Ana će umesto tebe."
Bez imalo razmišljanja pokupim stvari, te priđem Kristijanu. On prebaci svoju ruku preko mog ramena, a ja stavim svoju ruku preko njegove.
"Sve da vas dvoje budete srećni."
"Do neba sam ti zahvalan."
"Uživajte dok još možete."
ANA POW
Šetam ulicama grada i nemam pojma kuda idem i kome idem. Verovatno nikome, a i nemam gde da idem. Mogu do svog stana, ali nije mi do toga da se zatvorim u sobu i počnem da plačem najglasnije što mogu i govorim sebi kako se on nikada neće zaljubiti u mene, ali će sve ipak biti u redu. Sednem na klupicu koja mi prva zapadne za oko, te se uhvatim za glavu dok u sebi brojim do tri i brišem suze. Osetim da je neko seo pored mene, ali se ne obazirem na to, ali čim čujem glas te osobe koja je sela pored mene, zaprepastim se.
"Kristijan je u pitanju?"
Podignem glavu, te pogledam u osobu pored sebe.
"Ti..."
"Ma daj, Ana, sve ću učiniti da on ne bude sa Emom."
Kaže Kristijanova bivša devojka dok ja ludim od radoznalosti, te se okrenem celim telom prema njoj.
"Zašto Ema?"
"Poljubili su se i on me je kasnije ostavio."
"Lupetaš gluposti."
"Možda će te ova slika naterati da pomisliš da ne lupetam gluposti."
Izvadi telefon iz džepa, te okrene ekran prema meni i pokaže mi fotografiju na kojoj su Ema i Kristijan.
Kristijanova ruka je preko Eminog ramena, a Ema ga sa osmehom gleda dok je tu i David koji je znao sve vreme da su zajedno.
"Reci mi da je fotošop."
"Devojko, zaklela sam se sebi da ću Kristijana pratiti dvadeset četiri kroz sedam i da neće biti nikakvog fotošopa. Oni su, draga moja Ana, već nekoliko dana u vezi i kriju se i David zna, a tebe lažu."
"Nemoguće."
"Strpaću Emu u zatvor, a ti ćeš mi u tome pomoći."
EMA POV
Gledam začuđeno u telefon dok čitam nove vesti o Kristijanu Miloševiću dok je on ispred mene.
"Tamo gde su rekli da sam našao novu devojku, ne čitaj. Izgleda da su se našalili ili su stvarno mentalno poremećeni kada su napisali da sam se zaljubio u neku babu i da ću je oženiti."
Nasmejem se, te ostavim telefon i bacim se na dugo gledanje svog lepog dečka.
"Stidim se. Hoćeš li prestati da me gledaš?"
Bez razmišljanja mi priđe, ugrize za vrat, te podigne i stavi na radni sto kuhinje. Ljubio me je po celom licu, zatim se zaustavio kod mojih usana i poljubio ih. Prstima je prelazio preko mojih leđima, te povukao majicu na gore. Dok je on pokušavao da otkopča dugme po dugme moje košulje, ja sam za to vreme noktima prelazila preko njegovih leđa ostavljajući ogrebotine.
"Uf, koga briga."
Bez imalo razmišljanja iscepa košulju.
"To mi je bila omiljena košulja."
"Kupiću ti milion takvih."
Lagano sam prstima došla do njegovog stomaka, spuštala sam ih sve niže, te stigla do kaiša od pantalona.
Brzinski ga skinula, zatim pošla da mu otkopčam rajsferšlus, ali mu je u tom trenutku zazvonio telefon. Nisam htela da se odvoji od mene, nogama sam ga zaustavljala tako što sam ga držala stopalima oko donjeg dela leđa, ali se ipak izvukao, te prišao telefonu.
Podigla sam tregere od brushaltera i stavila ih na mesto.
"Halo, Davide? Zoveš me u najlepšem trenutku! Da, jebote, vodimo ljubav! Šta hoćeš? Vratila se? Šta Ana radi sa njom?"
Skočim sa radnog stola čim Kristijan spomene Anino ime.
"Šta je bilo, Kristijane?"
Prekinuo je.
"Danica je rekla Ani da smo zajedno. Sedele su zajedno na klupici, a David ih je video. Pričale su o nekom zatvoru, a i da će reći sve novinarima."
"Zatvor."
Tiho izgovorim jako poznatu reč.
"Neće ako mene pitaš."
Obučem Kristijanovu majicu i preko kožnu jaknu, uzmem telefon i izađem iz kuće. Pozovem sve moguće taksiste, ali svi su zauzeti.
"Vozim te gde hoćeš i samo da znaš da si mi dužna vođenja ljubavi."
