Trenutno sam na poslu sa Anom koja je zamišljena i mislim da samo razmišlja o tome šta će se desiti večeras.
"Ana?"
Mahnem joj rukom ispred očiju ne bi li se trgla iz razmišljanja.
"Molim?"
"Idi usluži mušterije i prestani da razmišljaš o glupostima."
"Znaš da ne mogu da prestanem da razmišljam. Moje oči će samo njega gledati, a dobro znaš ko će cele noći biti pored njega."
"Kristijan će biti cele noći pored nje, a ne ona pored njega."
"Prestani!"
Povisila je ton, nasmejala sam se, a zatim je uzela poslužavnik i otišla da usluži mušterije. Pogled mi odluta prema Kristijanovim vratima kancelarije iz kojih izađe zajedno sa Danicom. Uzdahnem jednom, zatvorim oči i kažem sebi da će biti sve u redu, a onda se okrenem da sipam sebi jednu čašu viskija.
"Emice!"
Stisnem pesnice, te popijem sve iz čaše, pa se okrenem i ugledam ih držeći se za ruke.
"Očekujem tebe i onu malu tračaricu da dođete večeras."
"Tračaricu?"
"Da."
"Ne možeš tako da govoriš o njoj."
"Ona je tvoja jedina prijateljica?"
Klimnem glavom.
"Jadno, ali vidimo se."
Mahne mi i krene bez Kristijana, a on ostane da me gleda.
"Trebaš joj."
KRISTIJAN POV
"Moramo da razgovaramo."
"Dogovorili smo se o svemu."
"Nismo razgovarali o Emi."
"Zar si zaboravio zašto sam te udarila pikslom po glavi?"
"Šta planiraš da uradiš?"
"Ti ništa ne znaš?"
"Šta bi trebalo da znam?"
Nasmešila se i pomazila me po obrazu.
"Saznaćeš večeras."
Još jednom se nasmešila, uhvatila me za ruku i povukla prema izlazu iz kafića.
EMA POV
"Jesi li isplanirala šta ćeš da obučeš?"
Slegnem ramenima dok i dalje buljim u telefon.
"Šta gledaš na telefonu?"
Uzme mi telefon iz ruke, te podigne obrve kada vidi šta zapravo gledam.
"Zašto gledaš vesti o Kristijanu Miloševiću? Imaš nešto da mi kažeš, Ema?"
"Želim da ga osvojiš."
"Videla sam te kako ga gledaš, sigurno se osećaš isto kao i ja kada ga vidiš sa Danicom. Ti si zaljubljena u njega. Očekujem da mi priznaš sve večeras, a ako mi ne priznaš, snaći ću se sama."
"Nemam ja šta da ti priznam. Ako ga želiš i ako želiš da ideš, poći ćeš sa mnom, a ako ne želiš, ja nemam potrebu da budem tamo."
Nakon što sam stigla kući, krenula sam da se spremam i sada stojim ispred ogledala i razmišljam da li sam konačno spremna. Odlučila sam se za crvenu haljinu koja mi dolazi do polovine butina, uska je, ali ima preko lepršavi, providni deo koji dolazi skoro do poda, kosa puštena, ispeglana i ne preterano jaka šminka, osim crvenog karmina. Taksista se zaustavi ispred restorana u kom svraka slavi svoj rođendan.
"Ema, zvala sam te, ali se nisi javila. Htela sam da ti kažem da dolazim i da ne bi trebalo da ideš bez mene."
"Naljutila si me."
"Znam, ali mi je mnogo bitno da li osećaš nešto prema njemu."
"Nakon proslave ćemo razgovarati. Hoćeš li da uđemo?"
Cela prostorija je osvetljena, a tu je i balon dvadeset osam. Izgleda sve lepo, ali da li ona izgleda ovako lepo kao što cela prostorija izgleda? Stanemo sa strane pogledom tražeći Danicu, zapravo, Ana traži Danicu, a ja tražim njega i kada Ana pronađe Danicu, ja pronađem njega, te me ona udari po ruci, a ja sklonim svoj pogled sa njega.
"Eno je."
"Pozdravlja se sa gostima."
"Zar ću da ostanem celu noć na nogama?"
"Prići će."
Vratim pogled na Kristijana koji već gleda u mene, gutam knedle, a on klimne glavom uz znak pozdrava.
"Kristijan na gleda, Ema."
"Gleda samo tebe."
"Misliš?"
"Ne mislim nego znam."
"Danica nam prilazi."
Progutam knedlu, te se Danici lažno nasmešim kada svoje usne prisloni na moj obraz.
"Srećan rođendan."
"Hvala, Ema, predivna si."
"I ti isto."
Pozdravila se sa Anom koja je držala pesnice i trudila se da joj ne iščupa kosu.
"Vaš sto je odmah pored mog. Nadam se da ćete uživati."
Ana i ja pođemo prema našem stolu, te nađemo mesta i smestimo se.
"Cela prostorija je lepa, ali zar nije mogla lepo da se obuče?"
"Verujem da se nije ni brinula za odeću i šminku."
"Pogledaj Kristijana. Njegova crna košulja bi trebalo da bude na podu, a ne na njemu."
Danica uzme mikrofon i stane pored pevačice koja je lepša od nje.
"Hvala puno što ste došli. Ova proslava ne bi bila ovako divna da nije mog dečka Kristijana. Nadam se da ćete uživati."
Vratila je mikrofon pevačici i bend krene sa laganom muzikom, pa gosti krenu da plešu.
"Idem da plešem sa Davidom."
"Ovo namerno radiš?"
"Da li je to loše?"
"Savršeno je."
Okrenem glavu prema svim ljubavnim parovima koji plešu. Muškarci postavljaju svoje ruke na donji deo leđa svojih devojaka i vrte ih krug zajedno dok Kristijan Danicu zavrti, spusti dole i približi sebi, te ona pokuša da ga poljubi, ali se on odmakne i ponovo zavrti, a meni pripadne muka od ovolike ljubavi da se nađem u kupatilo i iz njega izađem nakon što popravim šminku, pa se sudarim sa nekim, a taj neko nije bilo ko.
"Izvini."
Izvinim se kratko i poželim da se vratim za sto, ali me on privuče bliže sebi.
"Da li sam ti nešto uradila?"
Klimnuo je glavom.
"Šta?"
"Oborila me s nogu."
"Šta bi bilo kada bi te devojka ovde ugledala sa mnom?"
"Rekao bih joj istinu."
"Koju istinu?"
Upitala sam ga, a on je umesto odgovora pustio moju ruku.
"Koju istinu, Kristijane?"
Okrene se bez da mi odgovori, a ja od previše količine misli izađem na terasu gde David kasnije dođe sa izrazom lica kao da shvata šta se dešava.
"Muči te Kristijan?"
"Kako si..."
"Kako sam znao? Primećujem sve."
"Šta primećuješ?"
"Zaljubila si se u njega."
Uzdahnem glasno, te stavim ruku preko čela.
"Ana je primetila i sama primećujem, a lažem i Anu i sebe."
"Da li on zna za to?"
"Trudim se da ne sazna."
"Trebalo bi da zna."
"Ne, ne treba."
"Da, treba. Mislim da on nešto oseća prema tebi. Ne znam da li su glasine tačne."
"Glasine?"
"Priča se da se Kristijan zaljubio u svoju konobaricu, ali ne spominju ime."
"Možda je Ana."
"Definitivno nije ona."
"Neku istinu je spominjao."
"Istinu da je zaljubljen u tebe."
"Teško je ovo, Davide. Bila sam zaljubljena u njegovog brata, ali nikada nisam osetila nešto ovako sa njim."
"Šta bi se desilo da ti je Stefan odmah rekao da ima brata? Da li bi se zaljubila u njega?"
"Bilo bi glupo."
"Glupo?"
Nasmejemo se.
"Reći ćeš mu?"
Slegnuo je ramenima.
"Otkako je njegov brat otišao u Austriju, odavno želi da sazna da li si zaljubljena u njega. Vas dvoje ste totalno blesavi."
Vratim se kod Ane, te uzmem svoju torbicu i lagano prodrmam Anu po ramenu da bih joj rekla da odlazim.
"Ali torta još nije prošla."
"Reci Danici da sam otišla zato što mi je nešto hitno iskrslo."
Pozdravimo se i dok idem prema izlazu, pogledam u Davida koji ustaje zajedno sa Kristijanom i odlaze na nekom mirnijem mesto da razgovaraju o meni i o tome šta sam uradila. Otključam kuću, uđem u nju i naslonim se na vrata. Odvojim se od vrata i odlučim da odem u svoju sobu, ali Kristijan uđe kao razbojnik u kuću i zatvori vrata za sobom.
"Stani, Ema."
Zatvorim oči, te stanem u mesto i okrenem se, pa progutam ogromnu knedlu u grlu dok se gledamo.
"Zašto si ostavio Danicu samu?"
"Imaš li hrabrosti da čuješ zašto?"
