тадија

mozes li molim te da mi posaljes tu taeovu sliku sa naslovne 

hey would you mind reading first part of the story please:) 

palo mi na pamjet što sam prije mnogo godina ovdje pročitala random nekog dečka. profilna slika mu je bila samo roze, valjda je volio mačke i ekv. tugovao je za kasijom s kojom je slušao ekv a koja se odsjelila. eto, toga se odjednom sjećam, ali ne pamtim jesam li zaključala vrata stana kad se spustim niz stepenice pa moram da se vraćam

veoma razocarana u ljude, i za ove koje sam mislila da su okej ispadose govna pokvarena, znaci nije bitno ko je i koliko ste bliski iskoristice vas MUKA MI JE OD ZIVOTA THANK YOU FOR YOUR TIME

ne znam evo stvarno ali se osecam kao retard neki jebeni konstantno i bez prestanka mrzim ovo mesto i mrzim sve oko mene ne mogu vise

awi lav ju tu ❤️

mrzim činjenicu što se prema meni ophode kao prema poslednjem djubretu. počela sam i da se osećam tako posle ovoliko vremena. više ništa ne mogu da odradim kako treba, nemam volje ni želje ni za čim. taman je sve opet bilo lepo, ali prodje. vraća se na staro. koliko još dugo moram prolaziti kroz ova sranja

life update and some sort of journal:
          sedmi siječanj dvije tisuće osamnaeste.
          da da naložila sam se na hrvatski.
          danas je božić, ali nekako više i nemam predstavu o praznicima i onome što bi trebali predstavljati. nema više one radosti u rano jutro i trčanje pod jelku, već samo mrzovoljno ustanem uz jedno "sretan božić" i vratim se u sobu. onda dodju i podignu mi roletnu, ja umrem u sebi i suzdržim se da se ne iznerviram. jednostavno više ne vidim svu tu magiju praznika koju sam ranije videla. možda zato što sam odrasla i više ne verujem u sve te stvari oko božića, vaskrsa ili bilo kog verskog praznika. više nemam nikakvu predstavu niti o vremenu niti o nekim važnim danima. više ne znam ni koji je kada dan, znam samo za petak i ponedeljak jer svakog takvog umrem duševno malo više svaki sledeći put. onda lepo prespavam vikend i ponovo sam u tom nekom delirijumu. sve vreme. zdravlje? koga je još briga za to. prerasla sam mnogo toga. sećam se svoje sreće kada na badnje veče svi sednemo za jedan sto, pomolimo se i jedemo. sada samo dodjem, jedem i vratim se u svoju sobu. na kraju uvek završim u njoj. bilo šta da se dešava, ja sam tamo.
          zašto sam morala da odrastem?

reading all the tweets and posts about jonghyun truly breaks my heart. how did this even happen? is it real? i don't know how to react to this. i'm upset.

heaven's a heartbreak away