Description
„Volim osećaj koji mi pruža, znaš?", njen pogled je zaključen za crn metalan i težak predmet u njenoj ruci. „Volim kada mi prst stoji na obaraču. Volim kada mi je nečiji život u rukama.", poslednje reči gotovo da prošapuće. „Šta još voliš?", njen partner je upita lagano prebacivši pogled na nju. „Ništa.", odgovori jednostavno. „Nikoga?", momak podigne obrve sa sitnim osmehom. „Nikoga.", odgovori. Njegov osmeh je postao još širi. Konačno se našao još neko kome je srce hladno i koje može da voli samo taj težak predmet koji ona drži u ruci. „A šta je sa tobom?", devojka se okrene ka njemu. „Šta ili koga ti voliš?" „Ja ne mogu da volim.", te reči nikada lakše izgovorene nisu izašle iz njegovih usta jer ovoga puta ne strahuje da ona neće razumeti objašnjenje zašto je to tako. Naprotiv. Razumeće. I to vrlo dobro. „Zašto?", upita ga tiho. To je pitanje na koje najviše voli da da odgovor. „Zato što sam ubica."