(prolog)

Kako neko tako savršen može biti toliko pogrešan? Način na koji njegove ruke dotaknu moje telo, način na koji ostavlja nežne poljupce na vratu i ključnoj kosti. Naravno da smo bili opijeni ali smo bili svesni šta radimo, šta se dešavalo. To je bila greška ali nisam se osećala kao da jeste. I dan danas ne osećam. Sve vreme sanjam o toj noći. Pamtim njegove meke usne koje ljube moj stomak i na gore do mojih usana. Njegov opijeni miris, mešavina njegovog omiljenog parfema i cigareta. To ne može biti ljubav. Ali znate kako kažu, nikada nećeš zaboraviti svoju prvu ljubav.

All rights reserved to @gleekyzayn