PROLOG

"Zita!" začula sam Louisov glas.

"Reci srećo!" rekla sam mu zločesto.

"Kad ti ja dam srećo iza ušiju!" nasmijao se. Taj dečko je svakim danom sve jeziviji, što je još gore, zbog toga me jako podjećao na mene. Valjda je to razlog zašto se družimo.

*To je bilo prije pet godina. Stvari su se malo promijenile.*