Tama

Lutko..."

Uzeo je mou bradu svojim grubim i hladnim prstima i podigao ju je tako da meme drzi fiksiranu, onako da moram da gledam njegove hladne i mracne oci. Oci pune tame, bez sjaja, Kao da su pune tuge koja ih razara ali to ne pokazuju. I dalje lepe, oci boje tamnih sumornih planina. Planina koje su tuzne, nemaju drvece-nemaju nikakvu vegetaciju na sebi, nemaju nikakav zivot na sebi, nikakvo zelenilo, one su mrtve i sve sta predstavljaju je smrt i strah. Bas takve su njegove oci.

,,Ja sam Aleksej Popov. I ja imam prava da radim sve sta mi padne na pamet."